Otadžbina

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКО-ТУРСКОГ РАТОВАЊА

547

војском било је добровољачких арнаутских чета, које боравнше лево и десно од села Ђуревца. 24-ог у зору предузе се општи напад, који је изненада и за наше војнике, а тим и изненадније за непријатеља отпочет. Благодарећи добром распореду, напад је врло срећно за руком испао. Борба је трајала пуних 7 часова. Долазило је и до гушања. Побеђени Арнаути тражише спаса на дрвећу вичући озго : «мо'бе, доста итд." али се не хтеше никако живи предати. — Г. Бинички је у најкритичнијем часу ове борбе утрчао лично с 1 топом у ланац стрељачки и отуда је осуо ватру на село Ђуревац, где се Арнаути скупљаху, а и колоне редиФа, преко блаташничке долине, к нашем левом крилу кретаху. — У редовима турских добровољаца башибозука виђена је була са заставом у руци, али је лоше среће била, јер је спази нишанџија горереченог топа — из шапчанске брдске батерије и примора је да заједно с барјаком прави опите у летењу по ваздуху, а и непријатељске се колоне распршташе и почеше одступати. Губитци наши беху : 30 мртвих, преко 50 рањених, непријатељ је имао много више, јер самих лешина нађено је преко 100. Пљен је био : 3 заставе отете од арнаутских чета, много оружја, сплава, стоке итд., што је од ':ести подељено најхрабријим војницима, од стоке до 300 грла говеди и неколико коња послато је интенданту у Крушевац. После ове посве повољне битке, добије г. Бинички налог, да се никако не сме од клисуре далеко одбијати и одбрану исте ослабити, што му није по вољи било, јер он је тражио бар још 2 батаљона за одржање везе и чувања позадности, при даљем продирању, које је смерао према Куршумљу извршити. Од 24-ог Јуна до 10-ог Јула не беше борбе.