Otadžbina

548

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКО ТУРСКОГ РАТОВАЊА

Тог времена обилазио је клисурске позиције кнежев комисар саветник г. Митричевић, и исказао је особиту радост и задовољство о раду и расположењу клисуреке војске. Борба. 10-ог Јула.. Дође телеграм од више власти с налогом, да г. Бпнички, који због строгости познат беше, оде пут Јошанице, те да неког потпоручика и батаљ. командпра, који беху одрекли послушност поч. мајору М. Илнћу, и заједно с војском се у бегство одметли, жнве или мртве похвата. Пошто г. Бинички даде упутства старешинама за случај непријатељског напада, крене се у 10 3 / 4 сах. пр. под. на пут. Но не беше ни '/ 2 сах. измакао, кад ал непријатељ удари с повећом силом, и осу се јак плотун на нашој предстражи ; војска наша беше јако узбуњена и све јадиковаше : (( нема нам капетана Биничког". Али капетан не беше много пзмакао, те га достиже коњаник и јави му, и он одмах окрете што брже могаше к војсцп натраг. — Стнже брзо, али код нас беше војска у највећем нереду. Великим усиљавањем и пожртвовањем, доведе се мало у ред војска, која се окуражи, впдећи г. Биничког, те тако нападај, после подуже борбе, на десном крилу, беше одбпјен. Кад ал сад наступише редифи на наше лево крило. Козничани, који се сада као и увек одликоваше јунаштвом својим, не могоше одолети неравној навали турокој. Турака беше 5 табора редиФа и много чета Арнаутских из Качаника и Дибре, по казивању једног арнаутског рањеника. Борба беше очајничка, и наша војска састојећа се из 5 батаљ. и то 2 бат. с предњачама и две батерије, поче се полако повлачити. Подне већ беше превалило, 3 — 4 сах. по подне борба упорна с обе стране. Наши се држе добро, и обарају гомилама Арнауте, али исти с дивљим усклицима јуре као бесни у њиховим цокулама напред. — Већ се дође