Otadžbina

ГРАЂЛ ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКС-ТУРСКОГ РАТОВ \ЊА

553

говорећи да зна у Србији оамо за три личности, а те еу : Књаз, Ристић и Черњајев, а све је остало — учтивост захтева да не искажемо ; међ осталим говораше, како је уредио с Арнаутима, и како ће се на његову реч 30 — 50 хилада Арнаута предати, које г. Бинички чувши, договори се с г. мајором Чолак-Антићем, да се сутра рано учини појаче осматрање а и Везенко да се поведе. уједно ми рече командант : „Докторе, спремте што вам је најнужније, и ви ћете при осматрању бити." 29-ог у 4 сах. у јутру кренусмо се из Чучала , и то : г. Бинички, ја, 300 људи 1-ве кл. и један брдски топ. г. Чолак-Антић остаде у Чучалама, како би нам у случају потребе с осталом војском у помоћ притрчао. — Ударисмо на село Попово, где на никога не наиђосмо, идући кроз шуму даље, дођосмо у Грабовац — богато село, — овде наиђосмо на неколико Арнаута где раде, особито један не спазивши нас, не беше даље од 200 корака и садеваше усев, кога кад г. Бинички виде, рече ми : с.Зар иеби штетно било убити оног, који са свим ћагт!о8 свој посао ради:» — п затим ме запита ? «где је Везенко'\ ја рекох да је с нама, и потрчах да га нађем, а пошто узана путањица беше којом идосмо, да само један за другим ићи могаше, нађох га међ последњима. Запитах га: а Везенко где си", на које ми одговори: «ја идем са војска", рекох му, да га г. Бинички зове н он пође са мном. Дошав г. Биничком, рече му исти «Брат Везенко, ти синоћ говораше; да ће се на твоју реч хиљадама Арнаута предати, ено их неколико где раде, иди и позови их да се предаду," на то Везенко одговори: (( ја оћу да идем, ама са војска», на које му г. Бинички одговори (( од војске ће се поплашити, па се неће хтети предати", па кад и сад стаде узтезати Везенко, рече му г. Бинички ухвативши га за руку : «кад нећеш сам, а ти хајд са мном", и тако по-