Otadžbina

568 трг. друмови по србији и по босни у средњем вијеку

јила Далмацију и подигла тамо морску силу престалн су Улцињани гусарити. Јужно од Улциња било је сјоЦо Ле11о Оггпо како га зваху стари талијански морнари. У средњем вијеку често су звали Бггпо обје ријеке које овђе утичу : и Бојану и прави Дрим. 11 Лијево од уласка у Бојану био је бенедиктински манастир са архимандрптом Уап №со1о с1е Бппо или с1е Војапа. 11 Приједјел на сјеверној (десној) обали звао се Забојана. У томе приједјелу на обали једног малог језерца, које отиче у Бојану била је варош Свач (8ис1асха, 8оас1а, 8оадо), ђе је сједио један католички владика. И XV стољећу ту су варош за вријеме непрекидних ратова грађени напустили и сад су развалине које се зову Саш. 13 Послије пловидбе од 18 м. уз Бојану, 6 м. пред Скадром стиже се код бенедиктинског манастира светог Срђа и Вакха, који је опкољен магазинима, ђумруцима и трговачким дућанима. Ово је било још и у XVI ст. опште познато стовариште робе које су талијани звали 8ап Беггг а Срби Свети Срђ. Овђе се роба са лађа истоварала и на коње товарила, па даље у земл.у уносила, Из овог депоа снабдијевала се сољу цијела сјеверна Арбанија. У вријеме кад је краљица Јелена, удовица СтеФана Уроша I примала дохотке са зетских пијаца био је овђе главни старјешина а ћаш1и8 ге§јпе ас1 рог(ит 8апсИ 8егдп.» Сада је мјесто Оботи преузело улогу старог пристаништа св. Срђа. У близини виде се развалине старе архимандије са латин11 Н. пр. 1П Оппит зирег Пи\1иш из^ие 8апс1;ит 8ег§шт 1313, 14 Маја (Е. КеГ. 1312). В. прим. 12. 12 Пп а 8ап К1со1а Јв ОМгт, 30 Нов. 1304, ЈеП. 1259—80 Г 55. Мопа8(ег1ит 8. №со1а1 (1е Ог1по. огс!1П1з 8. ВепесИсп Тћетег, Моп. 81ау. I 237, 556 II, 219. Аска агсћт уепеН II 249, -262. Љубић V 95, Опширно Раг1а11 VII 254 и даље. 13 Свач: кр. СтеФана живот Немањнн гл. VII. 0 епископији 8оас1пеп зез, 8иасепзез : Раг1а11 VII 291 и дал>. Већ 1406 г. зидови су били опали и мјесто је почело опадати, Љубић Моп. V 77. Развалине у XVI ст. Оотгшззшпез е1 ге1а[1'опез уеп II 231.