Otadžbina

ТРГ. ДРУМОВИ ПО СРБИЈИ И БОСНИ У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ 567 селима пред градскпм вратима били су Срби. За вријеме турске владе (1571 — 1878) пропао је Бар са свим, и ако је он служио као пристаниште за Скадар, и тек еко сад наново оживи као пристаниште рагаирене Црне Горе. У атару општине барске био је богородичин манастир РЂтацк (8. Мапа с1е Ке1;едо, 1Ше <Ј, Ке1ед, Ке1;е§шш, КћоШшт), у коме је бпо архимандрит бенедиктинског реда и који је богато обдарила српска краљица Јелена католичанка , што је и њен син СтеФан Урош II Милутин потврдио. Барски племићи задржали су за се звање архимандрита овог далеко на далматинском пЈпморј) чувеног и богатог манастира. 9 Незнатнији од Бара био је Улцињ (Ви1с1§по, ХЈ1сгшига, Би1стшт, ОЈсЈ^по, Бо1с1§по ; српски Улцињ, доцније Олгун; арбанашки Улкин), на једном полуострву које би се лако могао начинити острвом. И овђе је било варошко племство, аутономна управа са (( ји<Ис1-ма е!; сопвеНеп-ма« кнезом, Сотез-ом. Под градом је био поред католичке цркве и један српски манастир св. Аранђела Михаила. 10 Овђе се је већ више мијешао романски елеменат са арбанашким ; у XVI стољ. свима грађанима арбанашки језик био је матерњи. Пошто су га Турци освојили (1571) постао је Улцињ чувено гусарско гнијездо; и тек у нашем стољећу кад је Аустрија осво9 В. Фарлатп, Шуг. сакгит VII. 13. У дубровачким акт 1361 и даље врло често (архимандрити као посланици Балшићима). У једнрј повељи која је 1247 дата Бару и која се тиче неке раопре између барзког и дубровачког епископа помиње се међу свједоцима Сгиакепиз аБђаз с!е 8. М1сае1е (з1з) ђе Ке1ега (Агсћ. На(1. 1 200—1300 Газе I). Т11етег, Моп. з1а\ т . I 255, II 2 17. Повел-а краља Милутина која јз врло често штампана. Моп. зег1). 67 ; Записки петроград. акад. III 1863, 265 ; Гласн. 24, 214, Гл. 32, 1 64 стари талијански пријевод у 8(;агтата X. По овој повољи могло би се неправо закључити да је овај манастир био православни, на супрот свију осталих срздњевјековних доказа. Међу свједоцима је на првом мјесту барски католички епископ. В. срп. поклонз кат. манастирима у Меледи Котору и др. 10 Ас1а Агсћпч \епе11 II. 365.