Otadžbina

ТРГ. ДРУМОВИ ПО СРБИЈИ И ПО БОСНИ У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКу 571

је била још у XIV етољ. велика царинарица, « цлрннд оу светдго Оплсл». 20 Преко пута, на десној обади Дримовој поред ушћа рјечице Груме (Крупе 1348) на једној црној стијени стоје развалине једног града, који Арбанаси зову СћаНа А1ехгк БикгсШпИ;. Кроз долину Грумину води један пут у правцу сјеверо-источном у Ђаково и Пећ. Овај се пут ниђе не спомиње у овој грађи за историју трговине коју при руци имамо, нити има на њему каквих трагова од старих градова или насеља. Главни друм ишао је од Спаса лијевом обалом Дрима, пролазећи поред неколико села која је цар Душан дао 1348 г. цркви св. Аранђела Михаила у Призрену, (Сирић сад Сриџе, Шикља с. Шике, Крујмада с Кремат). Мјесто је пусто и дивљачно, долина уска и стрменита. Код Везир-хана прелази се жуто-сиви и брзи Дрим преко једног дугачког каменог моста који је сазидан на стијени која се продужује и с оне стране ријеке. Темељ је овог моста сигурно врло стар и ако горња грађа припада турском времену. У даљем путу види се састављање црнога и бијелог Дрина, и пошто се преко сличних мостова пријеђе бијели Дрим и његова уточица Лума долази се у призренску равнпцу. Призрен (Рпзпеп, Рпвгепит, Ргевапп, Рпзагепо у лат. спом.) лежи на сјеверном подножју Шаре, а и данас }е као и некад велика варош, јер се овђе укрштају важни друмови: са јадранског мора на Косово и из Маћедоније (преко Шаре) сјеверно у Пећ. Овђе се ставља, од прилике и 77гегапс1а. се јавља први пут 1020 г. као бугарска епископија. Немања је до душе једном оте од Византињана али је одржао само један дио њен. 21 Око 1204 г. држали су га Бугари 20 Повеља кр. Ст. Уроша III. Моп. вегћ. 111 (в. Новаковић у КаЈи ји§. акас1. 37, 20). ]1,а рогЈа Је Враз, царинарница у земљи Балшићевој, Фебр. 1377 (БеЦ. 1359 — 80). Сотгава, цие Уоса(иг 1о 8ра1зе на нуту у Призрен 13 18 (Љубић, Моп. I. 299.) 21 Прокламовање српског кнеза Боднна, за цара у Призрену ЈТо&докхУСС 1073 (не у Приштини као што је речено у цст. Бугаре 208). Ер18Сориз Рпзпеп318 у јед. списку буг. епископа писаном од 1200 — 1214 код А. Ј. Вајданбаха, Са1епс1агшт Мз1опсо сћнзиапит, Регенсбург 1855, 277.