Otadžbina

572 трг. друмови по србији и по босни у средњем вијеку

Тек у току XIII ст. овладали су Призреном Срби и он постаде брзо прва варош у држарш. Краљ Милутин, цар Душан и цар Урош често су се овђе бавили. И у околини било је доста градића н пр. Рудник «под Призреном». У XIV стољ. била је овђе једна од главних Факторија дубровачких и двије котоличке цркве за стране трговце ; 1433 г. помиње се Призрен као напуштено трговачко мјеста. 22 Турци га освојише 1455 г. 20® дана послије пада Новог Брда. Из Призрена ишао је пут даље кроз равницу, која је тада са дивним селима била начичкана и густо насељена, и пошто је код Дуље (915 М.) прешао водолучје између Јадранског и Црног мора спуштао се на Косово. На Косову код Лииљака укрштао се са великим друмом који је везивао Восну са Солуном преко Скопља. Липњан ( Шргапа, доцније ЈизПтапа 8всипс1а) је био још за вријеме Бугара и Византињана знатно мјесто са епископијом, али у вријеме Срба због наглог развитка рударских вароши и оближње Приштине јако је опао и постао село. Римске развалине (са многим натписима) узидане су у оближњи манастир Грачаницу задужбину краља Милутина. Из Липљана ишло се у Јањвво и одатле кроз жупу Мораву 23 у Врању, која се још од XI ст- спомиње. 24 Одатле водио је брдски пут у Софију или Средац, главно мјесто бугарске државе, кроз приједјел који се звао по свој прилици у почетку средњег вијека ^ кћнђполш а сад Знеи ол?е. 25 Већ 1376 помиње се у овој вароши 22 в. прим. 33 у 14 свес. и 86 у 14 свесци «Отаџбине». О старпнама призренским в. интерес. чланке руског конзула Јастребова у Гл. 40 42, 4 3. 23 Душан 1 342 у Морави, Моп. зегђ. 117. Приједјел Морав Љ. 565. 24 Ана Комнена издање бонско I 4С9 кр. СтеФана живот Р1емањин гл. VII. Моп. вегђ. 505. Константин философ, изд . Јагић Гл. 42, 382. 25 од у епископији софијској ' 1020 (в. Неггз^газзе 78) по свој прплици треба читати ^ЈвРвсстго/сс, в. у истом споменику УгашЧга Угап^хоуа (Љ. 77); в. ЕутС^апок^д за овче поље (јђ. 70). Дакле српски ^КЂНепОДГС 5 в. Име мјеста Звониград у Херцеговини, Хрватској, Бугарској (код Канверца)