Otadžbina

ФРАНЦЕСКЛ РЕВОЛУЦИЈА 581 законски и политички скептицизам, неверЈвање ни у што, и њихове идеје цроцедише се из образованих слојева у необразоване, доље класе, па уздрмаше све, изазваше презирање ауторитета 14 . Под таким околностима ништа не остаје него гвоздена песница каквога тиранина, јер само она може тај народ који се повија као слаба трска да одржи уједно, т. ј. да њиме влада. Што се у новије доба појавио модерни „цезаризам", он је прави син револуције; да ли је систем који се означује тим отрцавим надимком гори или бољи од другога, то није наш посао да решимо ; за културног историка свака је политичка система добра па и најгора, и то он је мора сматрати да је најбоља све дотле, докле је год немогућно да штогод боље на место њено стане. Као год што ое догодило у старом римском друштву, тако и у Франце<зкој чим се с једне стране почело ширити безбоштво (атеизам), одмах је почела узимати маха празновера, идолопоклонички појмови, Фешатизам, као што их налазимо обучене у ултрамонтанство. Велике несреће учине те религиозно осећање постане све дубље, као што је невоља државна помогла хришћанству да победи у Риму, и та ноаа зора религиозних осећања одмах се у служби ултраконтанства спари са борбом противу просвете, а то најбоље засведочава како је човек неспособан да погледа у откривено лице слике заиске. Истина убија, и „само је заблуда живот.' Ко без икаквих предубеђења про» учи историју нашега људокога рода од почетка до данас, тај ће увидети да је жудња за слободом увек била само машта, а захтевање ропских ланаца била је свагда дејствителност. Када човек не би морао да буде роб , он би желео да буде и ствара сам себи госпсдаре. Цео развитак на крај краја у томе је. да се стварно господарење замени идеалним. Међутим букагије и ланци које нам натиче Фантазија, притискује тако исто као и гвоздени, и човек остаје роб па сад звао му се госа вера, орачновера. или слобода, човечанство, право или друкче. Врло је добро рекао Фенелон кад је казао, да је онај човек најнесрећнији, који ^то себи уобрази, а тако је истина и оно што је Ј. Ц. Фишер казао, да је најслободнији онај који је свестан својега потчињенога положаја, који зна да мора радити оно што ради, и који се с убеђењем покори тоЈ несавладљивој сили. 13 14 У овоме оам оледовао прекрасном чланку, у бр 369 <((Јиа1ег1у Ке" од Јула 1875, којп јз наиисан поводом књиге лорда Оггаа1НтеаЈ1е-а к^ез80П8 о{ 4ће Ргепсћ К,еУо1ииоп, 1 ј ОП с 1 оп 1 87 3». 15 Г 1 з ћ е г, Б1е ргехћек <Јеа тепвоћНсћеп ^УШепа. 8. 295.