Otadžbina

580

ФРАНЦЕСКА РЕВОЛУЦИЈА

војска најбоље доказује најновија историја Францеске и Шпаније, која најдепше иоказује до каке цропасти може и једна велика држава да дође кад нема поуздану војску. Нема сумње да је револуција блистала са многим знаменитим људима; али сви ти законодавци, писци, научењаци и војводе несу никако производ револуције. Они су рођени, одрасли, васпитани и образовани под старим режимом. Прави продукти револуције то су они који су одрасли под њеним идеама, и чији су синови поновили револуцију 1871 у Паризу. Јакобинцп од 1792 и комунци од 1871 доиста су очеви и деца једне исте породице политичких идеја с том једином разликом, што се онде нападало на цркву из зависти а сада из чисте мржње и антагонизма. Новија испитивања отворила су нам очи о томе како су ужасно увеличаване злоупотребе старога режима, и како се далеко беше дошло са реФормама под њим 18 ; ми сад знамо да се сељак није бунио с тога што није могао да носи јарам, него што је већ имао свога имања и извесна нраеа кој а је хтео још да прошири, и да су модерне демократије подражавале неким од најстрожијих мера апсолутних влада, старајући се плашљиво да за цело и у свему погоде онако као што је апсолутизам радио. Франц. конституанта дала је даље доказа да и многоглаве слободњачке скупштине могу да падну у погрешке, које су апсолутни монарси чинили. Те су погрешке не само потаманиле све заиста либералне зачетке старога реда, него оне и дан данашњи прете слободи, реду и цивилизацији европској. И тако су доиста Наполеон 1-ви и Наполеон 111-ћи с правом могли рећи, да су „спаситељп друштва", јер су убили аждају, која их је родила. Овако су текле ствари нарочито због Францеског народног карактера, који поред евојих одличних особина има и ту слабост , да народ не уме ни да слуша ни да заповеда ; нити има снаге да сам собом управл>а, нити хоће да се покори икаквом ауторитету. Што се та слаба страна народнога карактера тако јако развила, то је једна од најважаијих последица револуције и по томе је она створила данашње социјалне и политичке одношаје у Францеској. 0 једног партајскога гледишта ти су одношаји жалосни, с другога не могу бити бољи ; ко има право, није дужност културне историје да пресуђује, али о овоме не може бити сумње : да су ти одношаји противност свима начелима велике револуције. Енциклопедисте, који су били очеви тога покрета, они су ширили веро13 Поред познатог дела Алекее ој Токвиља «11/ апе1еп Ке§нпе е1 1а Кеуо1иИон. Рагш 1855» заслужује да ее овде епомене оеобито I; е о п с е (1 е 1, а V е г д п е , ГЛз АбеетМееб рго\тс1а1еа зоиз 1Ј0Ш8 XVI. Рапз 1 863.