Otadžbina

ВЕЗИР -А. Б О Г О В 1И1Ћ ТРАГЕДИЈА У Г1ЕТ ЧИНОВА наппсао ^ори-К Д Р У Г II Ч И II: (Двориште у Лихајлову двору) |Нз даље ое чује овирка) I Лела п Предраг Па збори, збори Реч ти слушам ја, Од ове свирке радије слушам њу. Од куд ми срећа и веселе ово? Ох ти си моја, ти ми даде то. Ја не знам лепшег милијега часа ; Овег века само жудех за овиме. 0 лен је. — Колко успомена лепих За собом носи ! — Прошли живот сав, Ови дани горки, слатки,' сви се само К'о мила сенка ировиде кроза њ : Ове беше само лак и сладак сан Ал прође сан, а сану бели дан И нови свет се јави, лепши сјај, Зар има чега дивнијег и вишег У шареноме љубави животу, Од овог дана ? — Нема. Нема, Иредраг.

Л.ела.

Предраг.

Лела.