Otadžbina

596

ВЕЗИР АБОГОВИЋ

Милун, Шта ? У збиљу шала зар се окрете? Мида. Пресела ми је шала давно већ. Мидун. Још не чух да је ком шалу жао. — Погледај само ова.ј широк овет, Зар није све на њему шале само ? Са мраком ноћ, са сунцем дан се шали, Са росом цвет, са цветом челица. Из једне шале нова рађа се, А свакој тајно срећа смеши се. Од шале свет је цео постао, У шали га је творац саздао. И као шала тако мине све : И дан и ноћ и цвет и човек сам. Истине хо1.еш ? Лепо, — ево шале! Богатства хоћеш ? — Ишти га од шале. Јер ко га собом у гроб понесе ? Љубави хо! еш ? — чиме да ]е имаш До шалом ? Мила. Ипак би ја волела без ша 1е да је имам Милун. Вечиту ? Преживети је нећеш заиста. Мила Заиста ? — Ти се на мене не срдиш ? Ја гледах Лелу, колико је срећна Па, веруј, баш јој и позавидех, Мислећи да за мене среће нема ; Ал' ипак има, ти ми носиш њу. И не ћу више бринути за њу. Јер знам је где је. Милун. Бићу чувар њен Док себе знам док сунце жића сја. За залог томе пољубац ти на. (пољуби је) У загрљају најслађи је он. Нек свати виде међ собом и нас Весеље да је веће. леиша част (оду) III МахМТД долазп, за њим два војнпка. Махмуд. Имате времена и да се веселите, да певате и играте ! — Јесам ли амо дошао у таоштво ? Јесу ли ми свраке