Otadžbina

ВЕЗИР АБС ГОВИЋ

601

Мијајло прими мира понуду . Не губи нарол, не изгуби себе. Мијајло — никал нисам просиа о Толико речи. — Последња је ово. А све ће друго говорити мач ; А н.егов глас у крви твоје браће купаће се. Милун. Доле с њим. Све више безобразан Многп. Доле с ч,им. Свн. У бој, у бој. Мијајло. (Махмуду). За главу брини још, А све је друго — свршено. Сви. Свршено је све. — (Махмуд оде)

VII Долази Ненад раљен. Властоје. Шта јадан брате ? Зар на свадбу тако ? Ненад. У крви свадба запливаће вама. О јадни људи ! Не чујете зар ? Та куће вам се тресу. Шта вам би ! Зар тако вино да вам памет свлада ? Свн. Шта би ? Ненад Гле облак ( ,на.ј. то је дим Од наших кућа. Власт. Песму несрећну, Прекинте, свирци, свадби не је крај. Ненад. Гле скакаваца како гамижу, И преко равна поља сикоћу. Гле грозна гара испод Рудника. То беше наша дивна златица А сада ' сад је тужна јадница Мијајло. У бој јунаци, куцнуо је час Да крв потече ! — Где је Предраг ? VIII.

Предраг. (долази) Ту. Да оца свога слуша запореот.