Otadžbina

МАЈСТОР-ДАВИД

55

Али док је Давид видео тај ојађени усиех, докле је отворио ту (( тараиану, в једину од толиких почињаних намера, дотле је дућан његов у селу са свим онао, кућа нрокисла, жена оголела и обосела. Није се дуго веселник , ни сладио овом тековином. Још се није добро ни прочуло за његову радњу и меану, а већ ночну стизати заптови један за другим. Он се, кукавац, већ био заплео у дугове као пиле у кучине. Уз то га већ и старост обрва ; немоћ се увећа ; издаде га она енергија које је имао за младости: све се то сада п^етвори у неку шепртљанију. Најпосле се он тако изгуби, да поста раван малом детету !... Не прође много, а Давиду се продаде на добош све — до игле и конца. Он и жена осташе без игде ичега. Милова га Бог, те га скоро прими. Смрт често давно заврши многе заплетене рачуне, а жена његова преудаде се за једнога сељака ; удовца, говорећи : — Камо ми лепа срећа, да сам и први пут отишла за орача ! Али тако ; занесе ме луда памет за мајстора да, божем, ратније живим !

Давидову механу дашчару купи општина рипањска и, место старе зграде, дигне по плану велику механу и покрије је цреиом. Сва је прилика да ће се скоро заборавити и и Дашчара" и (( Давидова механа" и ако је весели Давид толику муку видео докле је ту наложио прву механску ватру !...

Последњи дани Давидови, као што видите, беху жалосни. Како је он био човек добар : то нема сељака који га није пожалио, ма да му нико није могао помоћи.