Otadžbina

56

мајстор-давид

Стевида Мали и тада говораше : — Да се он није остављао игле и маказа, његова би кућа била мала, али би била пуна као сат меда. За њега би знало мање господе, али више муштерије. Он би био и здравији и веселији. Али шта ћеш ? Пусти се човек увек лакоми на нешто боље и веће. Тако вели Стевица Мали; а шта ли би одговорио многи од нас кад би се сам упитао : — Да ли у мене нема која мрвица овога веселога Давида ? — А ? ЈА. у>. /Л ииеге.евић

ЊЕНА ЈЗвУБАВ Скромна к'о анђ'о, мила као лане, 0 неба је, ваљ'да, испратио Бог: Да блами собом мученичке дане, Бескрајне патње живовања мог! Проклет и презрен од света и људи, Не губим веру у безверја ноћ : Светињу примам са њезиних груди, И неку чудну, непобедну моћ ; И дух ми снажан под небо узлети, Па гледа људе као ситан пра Хај, мржња светска не може доспети Где вечна љубав трепери и сја! *