Otadžbina

О ГЉИВАМА И ВРЕЊУ

605

А мени снаге дати. Лела. Тако не: Из моје душе нек'те крепи он. И силом светом нека те заклони У боју љутом, ти заклоне мој Уздан.е драго срца мојега. 0 срце ми је живо тек са њим/ Оа загрљајем са пољупцем тим. Ту мени душа вазда борави, И за тобом се вије светом свим, К'о сенка верна што те прати свуд Не иди ох далеко : сеп је слаба, Да даљне, кршне путе прелази, Ох врати ми се; (т- 1 " г ај Нредраг. Хоћу, — Збогом. 'оде) Леда. Ах ! (к.1оне на вратима.) 0 ГЉИВАШ1 (ПЛЕСАН, ВУЂА, КВАС, БАКТЕРИ.7Е И Т. Д.) и ВРЕЊУ

На први поглед, кад се о вегетацији говори, разуме се обично растиње са зеленим лишћем. Но не треба заборавити, да је то само један део у биљном свету. Други врло ^елики део растиња нема и не производи никад ово биљно зеленило — хлорофил. који је савршенијој биљци неопходно нужан, да из анорганске спровине органску градећу материју преради. Оно пак растиње, које тог хлороФила нема, принуЈуено је да материјал за даљи свој опстанак на већ зготовљеним органским материјама потражи. Овај материјал, односно готову органску материју, узима оно посредно (од животиња) , или непосредно (од биља). Овако растиње не може да успева наземљпгату, које се из растрошених стена, воде и ваздуха отацвина VII, 28 • 39