Otadžbina

622

о гљивамл и врењу

знали за ове чудновате појаве, чија су открића тек најновијег датума; и ево дође време да се ове теорије са још снажнијим и јаснијим доказ! ма остварују; у оста.шм Ботаника кипти оваким примерима, који снажно доказују и потврђују. ту здраву Ламарк Дарванову теорију. Оад Кемо да видимо како нам ова гљива М. гасетозиз — одговара на друго питање, т. ј. има ли какве разлике односно енергије врења између ове гљиве и квасице ? Процес врења код М. гасетозиз-а одваја се у неколико од квасичног. Оно је у многоме слабије но код оног првог, т ј. није тако енергично и бујно. — Сва енергија врења код М. гасет. појављује се у почетку, доцније је све слабије и слабије. Што су му ћелијце снажније и што их год више има, у толнко ће се овај процес интензивније показати. Шго се алкохол (као продукт распадања) све више и више нагомилава, у толико исто опада енергија врена и на послетку наступи мирно стање. Док ово наступи треба више месеци времена. Сасвим постепено почињу да изумиру ћелијце, наступе нромене, које се директно посматрагч могу: садржај ћелијце изгуби своју сјајност, коју је дотле имао, згруша се у ситне громуљице, које све више п ви01е нарашћуЈу и наскоро покаже мембрана појав смрти — јаку набубреност. Али и после 8 месеци налазе се између оних изумрлих, живе ћелијце, оне клијају у новом хранећем раствору и производе мицелије и. т. д. као и свака буђа. Врен.е код М. гасет. одликује се наступањем једне особите ароме. Мирис је ова.ј сличан једној најпријатни.јој крушци, који на жалост при дестилацији ослаби. Ову арому не производи ова гљива кад на чврстом супстрату живи, т. ј. кад је у правом смислу буђа, иити опда, кад је у некој течности, која не ври. Она се појављује само са врењем, т. ј. кад ова гљива улогу квасице врши. Ми ћемо сад Мисог гасетозиз оставити, који у физиолошком погледу квасицама најближе стоји, па да се сродвим Фелама рода Мисог-а обратимо. Најближи сродници овоме јесу М. пшсеЛо и М. в!:о1опГег, о којима смо ми нешто још напред споменули. Обе ове гљиве, као и М. гасет. не показују ннкаквог трага од врења, докле год оне на чврстом супстрату живе, који је са свију страна атмосФерском ваздуху изложен н. пр, на хлебу и другим подобним предметима. Тек кад се у дубље хранеће растворе спусте, показују знаке врења. Али је то впење куд и камо слабије од оног, које њихов рођак М. гасет. производи. По протеку 5—8 дана од дана сејања спора, могло се је на дебљим местима мицелујума, који