Otadžbina

634

ИЗПОЗОРИШТА

где кошава доноси песак из Мале Влашке. Песак наноси једну обалу, док ветар иротивну обалу руши. У јужном — тропском — појасу упливише још и бујна вегетација на измену тока река, кад једну обалу обрасте и ту се бил>ни живот све већма развија и реку на противну страну одбија; или растиње тако напредује, да обрасте гогово читаво корито реке, те онда је река приморана да ову препону , ову природну брану сасвим обиђе, и себи ново корито прокопа. Ове наводе поткрепио је предавач многим примерима, који се на свакој карти видети могу. Тнме се и расветљава, зашто нека река прави велики савијутак у једном или у другом правцу. Ова студија г. Виловског врло је добра допуна физичкој геограФији, и с тога је препоручујемо свима интелигентним читаоцима као допуну општих геограФских појмова. А А

Ћ3 ПО30РИШТА ОТЕЛО, трагедија у г1ет ЧИНОВА од шекспира, ПРЕВЕЛИ Н. Н.

Дела људског духа, као и орироде изложена су бесконачном проматрању. Природа је без међа како за научнике тако и за вештака. Кад Физичар и песник присуствују крај Океана при величанственом призору воде, која се тајанствено прилива и одлива, први дижући очи к небу упознаје у тој појави две моћне силе, ко.је у свом г.ролазу уздижу талас над својим коритом, али их опет испуштају, као сињи терет ; други пак, при оваком призору усхићује се пустом самоћом сбале и дубином мора, чује ону чудновату музику брујећих та.)аса, као што ју је Чајлд Харолд слушао, и душа му обампре у болном и сетном усхиту бесконачности. Тако исто и дела човечанског ђенија привлаче непрекидно нашу пажњу. Али дела људска имају ту особитост, што свака засебно диже само један мали део непрозривог вела васионе и показује нам природу само с једне стране, и тек у низу свом сачињавају ланац, који обгрљује сву природу. Дело, што пред нама стоји, не спада у ред оних дела људског духа, која су већ самим насловом закована у известан уски