Otadžbina

28

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

нужди прихватимо ове догађаје, ако се они, наравно, разеију озбиљно у грчким пределима.» Кнез Михаил налазио се у то доба, са Гарашанином, у Крагујевцу, у цели, да ускори оружање. Извештаји моји, који су снимали ситуацију Турске, даду му повода, те министру изјави жељу, да ме лично саслуша. Гарашанин ми саопшти наредбу кнежеву иисмом писаним у Крагујевцу 10. Августа. Но стање ствари у Турској уопште, а у грчким крајевима на по се, не беше тада још узело поуздан правац; оно још немађаше позитиван карактер, који би једна влада смела узети за сигурну основу својим одсудним одлукама. Пресвега. заСрбију бејаше потреба првога реда, да сазна намере грчке владе, јер само са њом у савезу смедијаше она ући у акцију. Србија је од 1861. године стајала, преко мене, у непрекидном додиру било са владом, било са појединим патриотима грчким Нити је време, ни место, да износимо овде преговоре, које смо водили кроз 6 година у цели споразума и погодбе. Доста је да напоменемо, да су после пада краља Отона (18б2.)такве прилике у краљевини настале биле, да са владом краљевом није вредило ништа уговарати. Ипак одношаји са појединим патриотима нису престајали. Заилет на Криту изазове живљи додир између нас. Душа овим одношајима, од стране Грчке, био је Ренијери, одличан патриот, човек поштен и високо образован. Уз-а-њ су стајали: пуковник Бочарис, један од најбољих војених мужева грчких; Кумундурос, државник зрео, енергичан и одлучан ; Ломбардос, најпопуларнији Грк са Јонских острва, и други. Они су још с пролећа 1866 покушавали. преко мене, да склоне Србију ући у акцију и без иозитивног уговора. са краљевином, доказујући нам, да треба да сезадовољимо споразумом и са хетеријама, које су, саставом и утицајем својим, јаче и од саме владе грчке. Но која би то била држава, која ли влада, која би се, у тако судбоносним