Otadžbina

632

КЊИЖЕВНИ ћРЕГЛЕД

И тако већина непартајичних људи т, ј. оних који су толико непрактични да не припадају ни једној од садашњих политичких партија у Србији, дођоше до закључка, да ће нови »Рад" задржати из пијетета на спрам његовог бившег и садашњег власника и уредника само старо име , али да ће у ствари бити према своме редакционом одбору са свим нов лист, само за књижевност и науку. Ти људи замишљаху да је Пера Тодоровић узет само за администрацију листа, као вредан и практичан новинар, да држи коректуру да поправља језик и граматичке погрешке, ако би се случајно која поткрала, али да ће редакциони одбор бодро пазити да у лист не уђе не само никаква социјалистичка сињаријв, него и никакав неразмишљен и зраз, који неби доликово онако озбиљним научарима и книжевницима као што су Николајевић, Докић, Пашић и Пачу. Тек што се ово мишљење кристалисало, кад ал' изађе оглас тог истог редакционог одбора, да ће они нретплатници „Рада" који буду држали и „Оамоуправу" добијати „Рад" за читаву треКину ене јевтинијв него они који или по својим политичким наче-„ лима или Финансијским околностима не могу бити у том срећном поло<нају. Тај је оглаз опет забунио л 3 уде, који сада већ не могаху еа свим веровати да ће „Рад" бити само књижеван и научан часопие, кад се једној политичкој странци јевтиније нуди него свима осталим смртнима, који се можда толико исто интересују за науку и книжевност као и радикалци. Ето од куда беше поникла политичка радозналост са којом је дочекан први број „Рада« а сада да проговоримо коју^и о литерарним узроцима те радозналости. Пре свега, ми врлс добро знамо да ће се наћи људи који ће рећи да смо ми овај чланчић написали из редакторске суревњивости { к Вгос1ие1с1''). Њих Можемо увериги да ћемо ми онога часа чим „Рад" или ма какав други книжевни часопис својом садржином учини да „Отаџбина® постане излишна, престати с уређивањем нашег часо писа, па макар он матерајално сто пута боље стајао, него што данас сгоји. Ми смо „Огаџбину" покренули с тога што смо убеђени да је један добар књижеван реви арава аотреба и публике што чита, и самих книжевника ; али чим би се појавио бољи журнал него што је до сада била „Огаџбина," ми би му 1! врло радосно уступили место, јер би време и труд који сад улажемо у тај часопис позитавно могли корисније зз себе употребити. После ове примедбе да не би било неспоразумлења, нека нам се допусти да проговоримо коју о литерарним узроцима који су изазвали продужеље „Рада".