Otadžbina

16

ПОСЛЕ БОМБАРДАНА БЕОГРАДД

Нема никакве сумње, да је цео овај говор изазвала здравица кнеза Михаила, јер она заиста не даваше пример околини Србије у ономе смислу „добар", како га Порта могаше желети. Та жеља Портина беше од значења за нас повољног ; али ми ни мало не беше по вољи, кад ми в. везир, при растанку, наговести, да ће ми учинити саопштење и за друге олакшице, које би Порта од нас желела. То, извесно, беху услови, под нојима Порта мисли, да. наиусти градове. И министар спољњих послова беше ми учинио слччно наговештење. Министри султанови нису, за овај мах, хтели улазити у појединости, желећи, да их са кнезом, по доласку његовом, расправе. «Но може ли, писах ја (1. Фебр ) у Веоград, може ли то бити, да кнез дође овамо, и не псзнавајући зем ћишта, на које бп наишао ? Каква ли захтевања неће Порта изнети на среду, рачунајући, да кнезу под притиском дипломатије наметне што веће жртве ? С друге стране, и самоме кнезу биће положај много лакши, ако се буде погађао отуда; поврх свега другог, могло би се погађањем одавде продужити киежево задржавање у Цариграду, што бп достојанству Његове Светлссти могло вреда нанети". Ни преко страних посланика, није се могло ништа о појединостима сазпати, јер је Порта крила Од њих и снму ирироду одлуке, коју је мени поверавала, крила ју је од свију посланика, осим Францускога, коме се тада глас слушао и поверење поклањало. Но и он није био посиећен у појединости одлуке. Порта је желела, да својој одлуци одржи заслугу самосталности, пошто је имала и сувише искуства, како посланици имају обичај, да заслуге њених одлука себи приписују пре него што их она и обзнани. Она је њима лаконички одговарала, да намерава ово питање са Србијом фамилијарно да уреди, и да је оно на доброме иулу, па је остављала посланике, да се међу собом прегшру, чија је заслуга, што је Порта попустила.