Otadžbina

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЉЕШКЕ 547 шажера, који су са мном овај дан путовали, већ су ме чекали на колима, ја похитам сједем на кола и пођем дал>е. Будући да сам био дошао ноћу на милетску станицу, нијесам могао виђети каква је била ова мјесност, због чега се ја и зачудим у јутру видећи пред собом, или бол.е рећи, над собом, високе планине покривене шњеговима ; јога више сам се ја чудио кад су ми објаснили да морамо ми прелазити преко тијех планина и још на колима; разумије се на први пут чини се не могућим. Бјеху запрегнути 8 или 10 коња, не сјећам се, и кренемо се на више. Оставимо ријеку Арагву, која из подножја Гадаура извираше; Гадаур се зваше та гора на коју смо се ми пењали. Подижући се на више, природа је била све дивљија а гход нама остајаше дубока јама (пропаст), кашаурска долина, и Арагва; бјеше страшно погледати за нама доље! Пашажери који су са мном путовали, бијаху мати са сином учеииком војничке гимназије. Она дама бијаше врло образована а још више нервозна, она је за све вријеме плакала од сграха гледајући на дубоку долину и високе свале, њен син, будући војник мало бијаше бољи; ја им посавјетујем да затворе очи, мати пристаде а син не знам што је учинио. Никад не ћу заборавити колико ми је досадила она госпођа. Мало по мало ми изиђемо на гадаурско ждријело, ђе се налази станица, ово је највишије мјесто.на кавкаским горама, куда пролази шосе ; јеронолежи над морском површином 9.300 стопа. Ова циФра је написана на станици, коју сваки пролазећи може читати. Поглед с Гадаура бијаше чудан! За нама остајаше дубока долина, куда тече сребрна Арагва и разбацује своје токове а пред нама се виђаше још дубља долина коју пресијецаше поетична ријека Терек и скакагае као бјесомучна лавица. Од Гадаурске станице на десно се подизаше. (( Гут —- гора, 4 а на лијево (( Крстова гора« која се тако зове по томе што причају, да је на њој подигао 35*