Otadžbina

548

КРЛТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЉЕШКЕ

гранитни крст Петар велики, кад је овуда пролазио. Није ни било суђено да се дуго наслаЈ)авамо овим погледом. Три коња бјеху запрегнута (јер је било наниже) и ми смо морали продужавати свој пут. Моја штована госпођа завеже очи, иаслони се на сина продужавајући овоје историчне уздисаје. Слазећи у долину ријеке Терека лако је било виђети велики контраст, који је био међу обиталиштем Терека и Арагве. Долина пошл.едне, изобилује богаством биљног царства, дивним и живописнијем пејзажима који раздају аромске мирисе ; ова долина насељева је Грузинмаи на пошљетку она се може назвати колијевком славуја, који је задовољавају својнм пјесмама. У долини Терека на против, растиње је давно изумрло, и осим мрачнијех скала, које су се по обадве стране Терека наквечиле а њихове вршине губе се у облаке — не може се ништа виђети. Обитаоци ове мјесности (60 врста дистан.) само су тако звани — кавкаски турији (животно које се ријетко налази осим Кавказа, пење се боље него дивља коза има велике рогове величину бика страшан је кад је срдит ; које у стању њега убит рачуна се јунак). На мјесто славуја долине Арагве, изнад Терека пролијећу и врте се над голим скалама поносни орлови, који царствоваху над овом дивљом природом и бјеху ради што су та мјеста само њима достугша ; али Терек својим срдитим валима и дивним водопадима допуњаваше све природне недостатке. Гледајући брзину Терека и некакву особиту љепоту његову, није се чудиги, што обитаоци Кавказа говоре да ријеке овакве нема ниђе. Терек се губи у Касписко море и мјесто по којему он пролази назива се терском облашћу, која се на дистанцији 400 врста простире. Кад смо већ били сишли удолину Терека, која је тако уска да ријека једва себи мјесто налазаше, могуће је било сачувствовати дами, која се бојаше погледати над собом гро зно високо наквечене греде и под собом срдиту ријеку,