Otadžbina

Г Л> И В И Ц Е

581

Докле у човечијој и животињској патологмји исжустоо још није дало позитивног решења, који су од оних назора истинити дотле је у новије време у биљској патологији за неке случаје ствар емпирички решена. Доказано је на пример. да једна извесна гљивица причињава рђу (Ков1;) у житу; обична рђа жита, живи неко извесно време године на лишћу кисељака или шимширике (Вегћепс1еае) Кад се из неког предела, чија су поља до сад од ове житне рђе патила, ова шимширика изкорени, то ће се и та болест затрти. Овај и још многн други примери доказују непобитно, да је гљивица овде узрок болеоти. Али ово опег не доказује ништа за патолошке појаве код људи; ми видимо само могућност, да у опште један организам може упливом нижих гљивица да оболе. Но да се држимо оног питања: шта мора да следује, кад ниже гљивице у човечији или животињски организам доспеју ? Одговара јући на ово питање, ми ћемо се држати сигурних Факата, остављајући сумњиве хипотезе и идеје. Ниже гљивице доопевши у човечије тело, стуае у исто времв у кониуренцију са живим Аелицама истог. Отпочне једна права борба за опстанак. У опште човечији ће организам одржати победу ако се исти у нормалним одношајима налази. Али ако временом и местимице каква нарушења или квареж постане и »животне силе« у неколико опадну, то може ослабленост до таког степена доћи, да гљивице преотму мах и више или мање болешљиве афекције причине, које без гљивица не би било. Могао би неки на ово рећи, да има лица са свим здравих, па опет оболе, док друге олабе индивидуе здраве остану. — Један снажан човек, који се здрав осећа, није опет за то у свима деловима нормално расположен или развијен. Код олабијих индивидуа могу на против поједине Функције да се прилично нормално понашају. У опште су болешљиве аФекције, које гљивице непосредно причине, локално врло ограничене. Мићемо овде у кратко изнети понашања разних гљивичних група, како би лакше закључак о њиховом дејству донети могли, која оне у човечијем организму производе. Да почнемо прво са иљеснивицама. Ове се налазе готово увек на слузокожама живих организама и могло би се мислити, да оне и у саму унутрашњост ткања какву квареж причињавају, особито што већ знамо да су оне узрок болести код биљака. Да то није види се из овога — гато плеснивичини кончићи (плесањ) могу само у слободном кисеонику да живе. 0 тога их н налазимо на спољашњим површинама (нпр. главиној кожи и неки