Otadžbina

34

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЛ.ЕШКЕ

впсока стијена дуж цијелог оазиса и персиске тернторнје која до њега досеже; ннје могло бити л>епше природне границе, међу Ахал-текинскијем оазисом и Нерсијом, од Копет-Дага. Са сјевера оазис граничи пространом пјесковитом пустињом Кара-Кумом. БлагодареКи оваквоме положају ахал-такински оазис врло је неприступан, јер је с једне стране окољен великијем безводнијем пустињамд, а с друге непроходнијем горама, тако да су Ахал-Текинци, осим свога јуништва, обвезани овоме мало приступноме положају, што нијесу никоме били подвласни. Ширина оазиса није нигђе већа од 40 врста, а налази се међу 72° и П 1 / г ° дужине. Земља у ахал-текинскоме оазису врло је плодна, благодарећи рјекама, или боље рећи потоцима, који извиру из Копет-Дага и орошавају сав оазис. Овијех ријека или потока има од 35—40, оне извиру из разнијех мјеста Коиет-дагскијех гора и прекршћају се, идући зигзазима, по цијеломе оазису; једни, од овијех потока, не излазе из оазиса, други га остављају и губе се у иијеске Кара Кумске пустиње. Копет-Даг се може назвати воденијем резервоаром, јер с једне стране из њега извиру више поменути потоци, а с друге стране ријеке (о којима је говорено): Сумбар, Чандир и Атрек, које пролазе покрај Туркменскијех пустиња и под именом Атрека заједно увиру у Касписко море. Негледајући што ове воде извиру из једног резервоара, опет је међу њима велика разлика али овоме није крива Копет-дагска планива, него земље по којијема пролазе ове ријеке. У Ахал-текинском оазису киша пада врло ријетко а природно наводњавање потоцима није доста за усјеве, који су потребни становницима због овога у ахал-текинаца установљена јеи уведена система иригације, т. ј. вјештачко наводњавање поља, које је у њих доведено готово