Otadžbina

3*

НРАТКЕ ПУТНИЧКЕ ВИЉЕШКЕ

35

до савршенства 1 ) благодарећи којему њихова је земл>а, ако и глинаста (1;егге §1аЈ8е) врло плодна. На н>ој расте: пшеница, (налик на египатску) јечмен џугура*) и памук ; у баштама : лоза, дуд, праска, диње и лубенице. Земља овога оазиса, као што се види плодовита је д у стању је издржавати своје становнике благодарећи иригационој системи наводњавања поља иначе ова мјесност личила би на туркменске степе,, јер је врућина тако велика у оазису, као и у Туркменији благодарећи раскаљеноме (врућем) пијеску Кара-Кума и стјенама Копет-Дага, од којијех реФлекторна врућина а такође врући ијетрови пеку и не дају мира. Ахал-текинска села (аули) по већој чести налазе се близу р]ечица и потока или око њих. У свакојем селу подигнута је цитадела, која је саграђена од глине смијешане са сламом. Ово ће се смијешно учинити читаоцу но негледајући на то, оне су прилично утврђене. У овој тврђави, у случају муке, кад напада непријатељ. скупља се цнјело село, аатварају се и из ње се бране, јер на ћ.ој има много прозорчића, кроз које се може стрпјељати на непријатеља. Око сваке цитаделе ископани су дубоки јендеци, који се неки пута пуне водом. Близу цитаделе разбацане су у десиметричном поретку ахалтекинске куће (сакле) које су такође од глине и сламе умпјешене, саграђене првобитном архитектуром. Може се рећи, да најгоре што је Ахал-Текинаца то су њихове куће, које имају, особито с поља, јадан изглед, а изнутра изгледају боље, јер су застрте, барем у богати1) Иригадиона система у ахал-текинаца учиаена је овако: од самога нјеста одклен пзвире поток, па до села, цијело пространство насипљу земљом и подигну гана неколико стоиа висине и по овоме узвишеноме мјесту обрну воду и воде је доклен је потреба. На ово мјесто градп се обћински млин и мељу, а из њега ее вода разлива по баштама куда треба 2) Џугура је налик на кукуруз.