Otadžbina

ГОСПОЂА ЈЕЛА БАЛШИЋКА

53

Србијом 1 ; али је права мпсао те млетачке посаобине просијала тек из одлуке сената млетачког од 13. Новембра 1404, у којој се каже : и иочем су, услед онога што се сазнаје о нааретку и усиеху десиота. од Србије, наши градови Скадар, Дриваст и Леш изложени очевидно] оаасности, јер у њима нема довољно гарнизона да се брани част наша, то се одлучује да се у оне градове брзо пошље још нешто артилериста".' 1 Јасно је да су с јесени 1404 Млечани опажали симптоме некакве, 'који су им пооштрили осећање несигурности на земљишту зетском. Услед пријатељских свеза деспота СтеФана с краљем Јгарским Жигмундом, политички уплив деспота почео је да се уздиже. Сенка тога уплива пала је на млетачке проспекте у Зети. Још се више изненадила господа млетачка кад је Госпођа Јелена, кћп кнеза Лазара, предузела да са сином својт; Балшом управља земљом, која јој је од мужа заостала Мора бити да је народу српском у Зети још из раније позната била духовитост .Јеленина. Може бити још из оних критпчних дана кад Ђурађ год. 1397 допаде ропства у Турака и кад Млеци гледаху да преко ње уставе катастрофу, која би једним махом сву Зету бацила султану иред ноге. Може бити да је многима из раније познато било да Јелена није одобравада радњу свога мужа, којом се један део Зете предао Млецима. На сваки начин погледи свију оних који беху незадовољни с владом млетачком, и нарочито, погледи православног народа под католичким ректорима који из Мле-

1) оећани су одиосили у Србију иоглаиито чоху, свиле, разне гканиде и дру!е Фабрикате а отуда сносили на приморје жито иосак, метале и дотеривали стоку. >' једној се млетачкој листиии ионављају речи Ђурђа Сташимировића Балшића из жалбе његове противу смегн >и које ллетачка власт у Скадру и Лешу чини људма аеговим:« аИ^ш тегсашгеб 8и1кНи вш сит раптв, 1'ик1апе18 е1 а!ј ге1т8 уас1пп4 ас1 раПеб 8с1а\ г 01пае е! роз(еа ге\(пЧитиг а!)1пс1е сит ашшаШтз, сега, 1'гишеп1о е1 а1Ив ге1тб е1с е1с М1811, Х1А1, 77 2 МЈ8{1, ХБЛ Т 1, 159 ; Б184те, V, 47