Otadžbina

КЊИЈКЕВНИ ПРЕГЛЕД

467

У 1) Вертерув овако опису.је очи Јанкове Лоте.... »Оамо очи! Оне црпе полаотгкфеие очи, што увек изгледа д& су сањиве небеским сном чежње ! Оамо их псгледаш а пред тобом изничу као из зсмље шаркије, јатаганк бесни коњици што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунаковом, мандолинате, ханџари, дуели, џ и сва опа чу/;а ипо се причају у јужм.ачким приповеткама Ако си момак и газија чисто ти је криво, што .је прогало ритерско доба те ниси пр истао ни да гишеш мач, ни да се калуђериш , За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина I . .« »У добри час хајдуци « овако оиисује летњу припеку ,Био је један од оних летњих дана, кад си готов да тражиш, па да се овађаш с оним, што је зимус гово,)ио како му је увек милије и пајтоплије лето, него и најблажија зима Пече звезда мозак да провири. Оа жита препери нешто провидно и диже се у зрак. Дрва опустила лишће и пзгледају као болесник у врућици, кад иглте чашу Воде. Стока издише на ливади под каквом осамљеном јабуком. Тицу нигде једне за лека управо ми изгледа природа клоиула, обезнаиила се, исплазила језик па дакће,— У глави, у мозгу некака пустош— Сахара ! Криво ти је и што мораш да дишеш. Миолио сам да не ћу жив стићи у село». У ,,Нрви пут с оцем на. јутрењео описује карташко бојно поље и несретнога Митра, који је у једној страховитој битци, за једну ноћ само, изгубио све шго је целог века текао.... „Сто на сред собе, Око њега разбацане столице ; две или три црегурене. По поду лежи тисућа карагга, разгажене и неразгажене цигаре, једна разбијена кавена шол.а, и исиод једне карте вири дукат ; застор на столу свучен с једне стране скоро до половине. По њему разбацане карте, исиреваљене шоље, иуно трина и пепела од дувана... На |едној столици за столом, леђима окренут вратима седи мој отац. Обе руке до лаката наслонио на сто, а на руке легао челом па се не миче. .. . "Овако описује послепоноћпо расноложење каФанских гостију кад држање попусти и олабави.... ,,У меани застаде (Јанко) цело друштво, које се више и не сећаше на аФеру и беше јога са свим добре воље. Јоца Мијић завртио главу, нева песму .,,Лепа нагпа домовино!' 1 на глас „онамо онамо" и тужи се што му нико не уме да му секундује. Стева практикант замаче прст у вино те њиме пише своје име по столу. ПроФесор Недић преводи некаку беседу некакога члаиа енглеског парламента. Адвокат Нестор тужи се како му се ,,одбила карта".