Otadžbina

КЊИЖЕПШ1 ПРЕГЛЕД

поиадију. То јест: пои је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом ! Ималн смо и школу, али опа је била потчињена значаја, као што је ћата у судници. Опа јс служила цркви и ; елудакле попу. Пзелије ћу вам већ о њој причети. — Цијело је еело било попов спахилук. Заповиједао је кмегу а кмет селу. Није имао пандура, али нико није могао ни иомислити да пе послуша попа а он опет са своје стране није ни сањао, да н.егова ријеч на јалово прође, или да он узме власт која му не ириличи." У олисима Лаза је вазда кратак, вли ипак њсгови су описи примерци истипитог, природног преотавл,ан,а појодиних 'појава, ситуација или иредмета, и увск су пе само истинити, но и ле пи и живосни. Лазипи о тои или слике нису баш правс ФотограФије у нагуралистичком смислу већ цртежи уметника коме је цељ лепота н ефекат. У њима нема никад много детал.а, он со често задовољаиа са неколико само карактерних црта, које дају карактер појаву, ситуацији или предмету који он описујс. Ово је она тачка од које се реалисте у ширем смислу веома удал .ују од натуралиста Док би какав патуралиста пренео иа хартију и најмање ситнице, дотле реалиста у ширем смислу дира само оне црте од којих зависи еФекат, што је и природније, ,|ер кад ми на пр. посматрамо какав леп нредео или какву слику или што друго, престава која се образује у нашој души пија потпуна ФотограФија онога што смо видели, но производ оних црта које се најбоље виде, којо се највише истичу, које нас тако рећи, Фрапирају. Оваке су од прилике Лазине слике и описи. На нав 'демо 2—3 примера Лазиног описивања. Лаза преставља спевесељено срце једног оца, једног благог, доброг свештеника сеоског, који се раставља на неко време са својом мезимицом и јединицом ћерком Маријом, девојчицом од 10 година гплљуКи је у „Бзоград на науке«, па устаје иоћу и са срцем пуним туге и л.убави посматра је, како мдрнои безбрижно спава... «Кад сан који не може растерати никаква брига детињег доба савлада немирну душу Марину ; кад црне трепавице падоше 1 а запурене обрашчиће а груди се почеше равнзмерно дизати, исправи се поп у постељи. Ообу је осветљавало кандило, које је горело прзд иконом. Да је у тај пар Иконија провирила бл помислила да гледа светитељске слике. Наднијело се увело старчево ллце на пун живота лик дјететов, а с би/еле браде цури кап по кап и чисто се запуши на нежним обрашчићима, И таман се поп наже да је иољуби а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и нгстави спавање. Дубоко поц уздахну и завали се у постељу