Otadžbina

НовембаР месец 188 2 у црно је завио српску и хрватску књигу. Ђура Даничића нсма више! Губитак без накнаде, рана без пребола је то за науку и књижевност двоимсиог народа нашег. Уздаси од Београда, I Јетиња, Загреба и Повога Сада измешали су се у заједничкој жалости. Два су нам имсна, али јс једно срце! Ко јс био Ђуро Даничић? Научник, који јс умом својим сијао и иреко граница отаџбипс своје српскс и хрватске, те јс смрћу његовом отаџбина изгубила своју дику и понос? . . Није само то. Иого јс сваки зрачак тога сјајног паучног сунца грејао и најдаљи кутић отаџбипс своје, сваки је часак пеуморног рада Даничићева био пс само науци на част иего и роду на корист — својом науком и својим радом Даничић јс био не само научник него и иросветитељ народа свог. II кад нам једном историја потпуно оцспи утицај књиге и проспете на срсћу и судбину народа нашег, у рсду просветних радника најлепше ће сијати имеиа Св. Саве, Доситија, В. Караџића и Даиичића. Т>. Даничић се родио у Повом Саду 4 априла 1825. Отац му је био тамо свештеиик, а имс му је било Јован. Мајци му јс било име Ана и она је носле ране смрти мужевље подигла и одгајила пст сипова. Даничић јс био међу браћом четврти порођењу; а најстарији му је брат био Милош Поповић, многогодишњи уредпик Сраских новин а и Видов а дана. У Повом саду се Даничић школовао до шестог гимназ. разрсда, а шести разред и философски течај свршио јс у Пожуну све с одличним успехом. 1844 г. иочео је слушати правне науке у нештанском свсучилишту, а 1845 г. оде у Беч, да те науке продужи. Тамо се упозна с В. Караџићем и Фр. Миклошићем. Први му — како сам вели — »откри благо српскога језика; а други му даде видјело, да може то благо видјети и разумјети. <( Опи му окретошо дар на Филологију, којој и онако највише нагињаше. 1846 г. остави