Otadžbina

6 15 права, те се даде са евим на Филологију. Али још 1845 г., на неколико месеца по доласку своме у Беч, у 20-ој својој години, писа у Подунавци — књиж. листу, који излажаше у Београду и који уређиваше брат његов Милош — о »Припреми за називословни речник Друштва Српске Словесности.« Године 1841 изађе прво његовб знатније дело Рат за срасни језик, које у главном прекиде борбу између Вука и његових противника. Српско Учено Друштво — онда Друштво Српске Словесности, иначе иротивно Пукову правцу, —избра га ради тога дела за свога члана. Али још бејаше силна странка, која бејаше противна Вуку, а помагаше је и државна власт. Рат за сриски језик не смеде се штампати у Бечу »из виших политичких обзира®, него се штампа у Будиму; и тада Ђуро, због цензуре, промегш своје породично презиме Поповић — по казивању пријатеља његова проФесора Јована Бошковића — презименом Даничић, т. ј. син Вукових Даница, које задржа и до посл *ЈТка. Од тада, па све до последњег свог часа, Даничић не нреста радити за напредак књижевног језика српског и српске књиге. Најзнатнија његова дела: Сриска синтакса, Облици, Рјечник из књижевних старина, Историја сри. иблика, Основе сри. језика, Кјеспгк ћгоа1$кода Ш агр^ћоуа јеггћа — од којих би свако за се доста било, да обесмрти једнога самртника — довољно су позната. Али ће се овде покушати, да се хронологијским редом поброје и остали његови радови, у колико је то за еад могућно. Тако : Поменуто писмо у Подунавци 1845 год.; Рат за српски језик, у Будиму 1847; Писмо у Подунавци 1847 г. о Бранковим песмама; полемичне брошире: 13. Аааићу I и В. Лазићу II и још којешта 1848 Беч: Сгара ијесма на ново вријеме, Карловци 1848 г.; Мала срисуа граматика, Беч 1850; расправа о сриским акцентима у Микл. 81ала8сће ВШНо1;ћек, I 1851 ; Нови буквар владике Платоиа, Беч 1854; Сриски акценти Гласник Срп. Уч. Друштва VIII, 1856. Рукоиис Кииријанов и рукоиис Александров, Разлике између језика сриског и хрватског у IX Гласнику Срп Уч. Друштва 1857 г.; Пролог на кожи, Гласник X 1858; Српска синтакса I део, Београд 1858. Три сриске хрисовуље, — За црквену историју сриску, из рукоииса XVII века, — Шта је иисао Високи Стеван, — Тајна буквица, — Рукоиис архиеиискоиа Пикодима, — Сриски акценти, Гласник XI 1859; Сриска деминуција и аугментација, Гласник XII 1860; Живот Св. Саве од Доментијана (прерада Теодосијевај 1860, Београд; Похвала кнезу Аазару, XIV —XV века, — Хрисовуљ краља Стефана иотоњега цара, Трескавцу, Гласник XIII 1861; од 1862 до 18 14 изашле су у Видов-дану неколике његове лекције, као: Поче40 *