Otadžbina

НА ПРЕСТОДУ

491

— Хвала вам добри људи и комшије. Ако вам се могнем одужити у радости или жалости, ље не ће валити. Али за сада не ћу да мењам ни једнога клинца у куђи док ми се жена не врати ! — Тако је, тако говори паметан и поштен човек! — рече Лајтхофбауер, а већ за кога газда ЛајтхоФ рекна да је паметан и поштен друге му хвале не треба. — Хоћете да вам покажем моју краву ? — рече Ханс и позва богатога газду, јер тај му сада беше једини раван. Газда ЛајтхоФ захвали на позиву, нема каде, мора даље, али ако Хансу затреба помоћи да на добро место уложи своје паре, он ће му већ помоћи. Своје паре ? А где су му ? Ханса чисто удари нож у срце, и он се ухчати за главу. Ако буде кесу изгубио ! А где је сад ? Он завуче руку у џеп. А гле , ту је кеса с талирима. И сад, кад је држао руку на новцима , сад је отпочео врло милостиво да разговара с онима који беху заостали, за свакога је имао по коју лепу реч, за људе, за жене па чак и за децу. Најзад се л,уди разиђоше, а Ханс не знајући шта ће, попе со опет на трешњу ; она ја верна , она се не миче никуда, она даје трешања докле их год има. Једући тако трешње загледа се опет у телеграФСку жицу. Та је жица разапета чак до краљевог дворца, па ја би лепо могао да се разговарам са мојом женом. Он се саже и додирну руком жицу, али се одмах трже као опарен. То није слободно. — Хансе, где си? — викну на један пут некакав глас. — Ево ме ! — Хајде са мном ! — зачу се опет. То беше попин глас. Ханс брзо беше доле и сада му се учипи највећа пошта. Г. парох га зове, и он му прнступи са шеширом у руци.