Otadžbina

490

на ПРЕСТОЛу

— За годину дана ? — Некоме би за дуже још милије било — мишљаше Вастл. — А твоја ће се жена вратити , па ће од твоје кућице начииити дворац, па ћеш ти иостати крал> нумера два! Ханс удари у смех, али силом , не беше му врло смешљиво у души. На против беше му да бега у шуму, па да више не излази из ње, да не види никога да не чује ништа, па макар се све тумбе окрену јо. А пјто да му оде жена ? Зар су се они за то узели, и пред олтаром једно другом заклели да ће заједно делити и добро и 8ло целога живота 1 Али Ханс није могао да бега; пола села стоји око њега, свак му честита срећу , па чак и Лајтхофбауер газда највећег имања у целој околини , чак и он заустави кола иред Хансовом тарабом, сиђе , дође Хансу, пружи му руку, честита и рече — Ако хтеднеш кунити ову моју ливаду што је до твоје баште , ја ћу ти продати, мени је и онако с неруке ! А сеоски столар, који је одавно жели да иде у свет додаде брзо. — Паметније је жи'ми да ти купиш од мене и кућу и њиве и све, а теби ћу баш јевтино све дати ! Ни саме тице на грању не цвркућу тако брзо ка' ови људи овде. Ханс удари у смех и то од срца. Та то је дивота ! Цео свет хоће да му уступи куће , њиве и ливаде. — Е међер си имала право ! Валпурго , баш си право имала ! — рече Ханс на глас. Л>уди стадоше час н.ега гледатн, а час међу собом се згледати, не могући да појме шта то би Хансу на један пут. Он се протегну неколмко пута као да се иза сна« пробудио па рече