Otadžbina

НА ПРЕСТОЛУ

493

мислима за својом женом ; где ли је она саде и како ли јој је ? Та само кад би се саде могло заспаги па ла да се човек не пробудч читаву годину дана ; али 'вако седети па чекати... Хапс погледа на часовник, који баш избијагае десет. Колико ћеш ти још иута избијати десет док се нас двоје опет састанемо ? рече он часовнику. Као пијан посртао је Ханс кроза село. Људи сеђаху пред кућама и сваки му честита. За цело чак у планини свуда се сад о њему говори. Дође му да би се ваљало поделити на хиљаду комада те да сваком благодари. Сад је стао код своје баштице па се загледао у ограду. Колико има како је он, немајући на целом свету нигде ни кога, пи куће ни кућишта, био онако срећан кад се окућио, а сад ? Унутра у кући седи стара мајка и љул.ајући његово дете успављује га овом песмом. «Да се нешто све воде претворе у вино , да се нешто сви брегови претворе у драго камење , па да је све то моје, опет би ми ти драже било чедо моје и . Д)го је стајао Ханс ингЈбљен у разпе сањарије, па кад најзад махну руком преко влажног лица, учини му се да га неко однети у кућу и положити на кревет. При том звекнуше новци у његовом џепу, то га трже из сањарија. Он пође друмом којим јо данас Валпурга Отпутовала, дође до оне гомиле камења где се она пре две недеље одмарала, седе на сено, које је још било на камењу, па се загледа преко широког језера , по коме се блпстала широка бразда месечеве светлости; све је мирно иао и онда , само што онда беше дан . а сада је ноћ. Где ли је сада моја жена ? То је гласно викнуо, скочио и пошао дал^е ; он хоће да путује сву ноћ да стигне своју жену; ала ће се радовати кад се сутра рано пробуди па види да је и он дошао, чак у дворац! Он силно корача, али о њега се обесиле разне мисли. «А како ће