Otadžbina

' 'О :2 »' 494 напрестолу •ч -» ' • ч 3 в>11, бити када те одмах? ®.тбраЈу -? ч . Па онда шта ће рећи људи у селу, а шта ли ће ма^ка сама с дететом ? Али опет за то Ханс корача даље. На један пут сав претрну од страха; у њега су толике паре; истина цела је околина сигурна, бар се одавно није ништа чуло, али опет, ако наиђу лопови, па га опљачкају, убију, баце у језеро ?.,.. Од тога страха одма окрете па све трчећи пође кући Е1а један пут изађе некаква етрашна прилика преда њ, он се само маши за свој нож; ако их не буде више у заседи, с овим ће он већ лако изаћи на крај. Прилика се примиче све ближе поздрави га ; г.1ас је женски. Да није Валнурга ? Аја то не може бити. Прилика стаде. Ханс право њој. — Ах , ти си Естеро ? Шта ћеш тако доцкан на друму 1 _ — А шта ћеш ти Хансе ? — одговори црна Естера, Цепцина ћерка и гласно се насмеја. Ја сам мислила да је некакав пијанац када чух да сам са сибом говориш. Али наравно, сада и јеси сам самцит! — Па зар ћеш ти сама у ово доба да идеш у планину ? — Ја шта ћу ако нико не ће да пође са мном? — рече црна Естера и слатко се насмеја. Неко време обоје заћуташе. Ханс је јасно чуо како му срце лупа, сигурно од трчања... — Ја морам кући — рече он најзад — лаку ноћ!—• ГДрна Естера мету му руке на раме па рече «Хансе, ја никада не просим, и да је дан не би ни сада, па мака'р морала скапати од глади , али овако , ти си добра срца а и може ти се, поклони ми или позајми ми мало пара, ја ћу ти вратити". Она је таким гласом говорила да је Ханс сав дрхтао! њена рука беше на њему, он већ хтеде да се маши у џеп за онај талир који беше од попа уштедио, али на један мах одгурну њену руку са