Otadžbina

514

Н А ПРЕСТОЛУ

је другој стиснуо руку да оде после те да милује своје дете и своју жену, та свет у коме би се могло то догодити требало би одмах спалити, та на н> би господ Бог пустио кишу од растоплЈвне смоле и сумпора ! — Тише , Валиурга , не дери се као махнита ! Да се ниси усудила таке речи узимати у уста. Зар си ти амо дошла да. учиш људе поштењу, зар ти имаш некоме да судиш ? Шта ти знаш на овоме свету ? Та ти неси кадра ни наслутити шта је најпростија учтивост ! ГроФица Ирма стаде оштро читати вакелу, и пошто је Валпургу начинила мањом од макова зрна, она заврши овако — Тако, сад знаш ко си ти и шта си. Још једно Ку ти казати. Опраштам ти шго си твојим детињастим речима увредила и краља и мене. Да ми те није жао што си тако мало паметна, ја не би више никада једне речи с тобом проговорила, али ја те волим, ја знам да си ти добро мислила за то хоћу да ти помогнем. Слушај што ћу ти казати Нека људи раде око тебе што им је год воља . то се тебе ама баш ништа не тиче. Гледај ти твоје дете и немој допустити да те ико зачика да којешта торочеш. Веруј ми у двору нема никога који жели другом добра, сваки преноси речи и ти се можеш на један пут наћи где у целоме двору немаш ни једнога правог пријатеља. Добро запамти што сам ти казала. А сад још један пут ти хвала за оно шго си ми рекла. Ти си добро мислила и лепо је што си мени баш у очи то казала. Ја ћу ти за то остати увек права пријател^ица и потпора. И ако се ја спрам крал,а понашам онако како се, пристоји, опет је он поштен као твој Ханс, а ја сам поштена као ти. Тако, сад дај ми руку па што је било — било. Али пре свега упамти ово : за живу главу да ниси кастеланци казала једну реч од овога што смо разговарали. Увек помишљај да овде и зидови имају уши, овде се све прокљуви ! —