Otadžbina

Н А ПРЕСТОЛУ

515

Без икакве речи даље поче гроФИца Ирма да свира на својој цитри некакву бр1)анску песму. Валпурга није знала шта се од ње учини. Љутила се на саму себе што је била онако глупа и дрска. Али с једним је начисто: Од сада ће она све само за се мислитиДок Ирма још свираше уђе краљ и слушао је непомично; Ирма није дизала очију са своје цитро. Кад је свршила, краљ је тихо иљескао. Она устаде поклони се дубоко, али не пође с краљем у принчеву собу. — Вагпа је цитра добро расположена, али о вама, л&па гроФице, као да се не би могло то исто рећи! каза краљ вративши се из принчеве собе. — И ја сам добро расположена Величанство одговори гроФица Ирма — алп сам баш сада с Валпургом отпевала једну песму која ме је дубоко потресла!Краљ оде брзо, и данас није гроФици ни р \ку пружио. Валпурзи беше највећма жао што од сада не сме да верује ни госпођици Крамеровој. — Јадно детешце ! — рече она једном кад је била сама са принцем на крилу — јадно срце моје ! Теби је суђено да одрастеш међ л.удима од којих нико никоме не верује. Ох када би те смела однети у моје село! Ала би ти славан деран ностао ! Оада си још невинашце само су деца док не проговоре једина без греха на овом свету. — Али шта ти ја могу помоћи 1 ГроФица има право: ја ћу само да те добро храним и чувам а за остало како Бог да ! XV — Ваша се жеља испунила — рече у подне гроФица Ирма личном лекару кад усташе од стола — Која жеља ? — Стекла сам пријатељицу, другарицу за коју би се могло рећи оно из народне песме «такве другарице нигде више нема». —