Otadžbina

534

Н А ПРЕСТОЛУ

— То је ваљда само сад ? — А ме, свагда. Хоћете ли ми допустити кад смо на само да вас зовем својим добрим другаром 1 Ми стадосмо као два детета која су се загубила у шуми па ие знају куда ће, ни где су. — Да се вратимо ! — једва изустих ја. Вратисмо се у дворац. Дивила сам се Краљу како је могао одмах с једним министром да разговара о најозбиљнијим државним пословима. То само може човек од природе врло даровит, који има велико образовање. Још нешто За сада да поверим теби. Хтела сам да кажем Краљу кад је говорио о кораку, да Краљица хоће да учини један корак који може бити од кобиих последица за н>, за Краљицу, и ко зна још за кога. Али у том тренутку нисам имала куражи да говорим о Краљици, а и лични лекар покварио ми је вољу да о томе говорим. Ја знам да су ово за тебе све саме загонетке — ја ћу ти их доцније одгоненути само ме нотсети на то — и онако се мора ствар решити за неколико недеља. Мој најбољи пријатељ инак је лични лекар Краљев. То је велики характер који је образовањем постао још величанственији. Он је у сваком тренутку на висини самога себе. Старинска реч «мудрац" могла би се на н> применити. Он не воли оно што ми обично зовемо духовитошћу, еспријом , јер оно јв пун мудрости. Уз то врло је брз и вешт у одговорима а има врло лепе руке, праве свештеничке руке, као да су створене за благосиљање ; он је у свему једнак и умерен никада не пада у екстреме. Што је најлепше, он у говору никада не унотребљава ,ни један суиерлатив. Ја му то једноч приметих а он признаде и рече „Кад би ми било у власти ја би целом свету забранио употребу суперлатива на једно педесет година ; то би људе натерало да простије и одређеније мисле и осећају» — Је ли, драга Еми , да