Otadžbina

НА ПРЕСТОЛУ

533

3-ег Јуна. Куд год пођем и где год станем ја сам узбуђена, а не знам за што. Алн опет знам. Ја све миолим на ове врсте које теби пишем и које су у моме писаћем столу. Боже, кад би неко на двору знао шта ту пише! Ја сам ове листиће већ хтела да спалим. Молим те, спали их ти. Је ли да хоћеш? Или сакри их на сигурно место. Ја не могу на ино — морам ти све причати. Краљица је преко сваке мере добра према мени. Баш у њеном садашшем стању она има нешто у себи што особито дира у срце, нешто светитељско. — Човек је храм Божији, нарочито мајка, па још млада Крал>евска мајка ! — рече Архијепископ који је јуче код нас био. Ала је то лепо речено ! Ја сада гледам Краљицу са свим другим очима. Кад ми је јуче рекла «Краљ говори са много љубави о вама, гроФице Ирма, то ми је мило !» — ја сам благосилЈала етикету по којој сам се могла одмах сагнути да пољубим Краљици руку. Њена је рука сада тако пуначка, округла. .. 5-ог Јуна. Највеселији су нам часови о доручку. Ја не разумем како други могу после таквих олимпијских тренутака да раде обичне свакидашње послове. Ја обично после доручка бегам у безгранични етар музике. Краљ је врло милостив спрам мене. Он је дубока племенита нарав. Кад смо се јуче шетали по парку идући у ногу као војници, он ми рече — Ви сте за ме као прави другар , ми идемо у корак. Тако није још никаква жена са мном корачала. Кад идем с Краљицом морам да променим ход, морам на силу да идем друкчије ! Отацвина XI, 44. 35