Otadžbina

536

Н А Г1РЕСТ0ЛУ

тако анђелеки чиста... Не, није, «беа1е», она јесте и она ће остатп таква, она мора живети. Ја сам се из свега срца молила Богу за њу. На један пут не ћу да знам ни за какве сумње, ја верујем и молим се. Кад сам данас срела Краља није ме ни пегледао. То ми помаже. У мени је хтело да никне нешто, али ја га трзам из корена , то не сме да буде ! Ја ћу му остати добар другар и нкшта више. Боже мој како ми сада бедно изгледају мој клавир, моје ноте, моје слике и статуете, моја тица — кад помислим да је један, није један већ два човечија живота, у опасности. Шта су према томе све трице светске? Са свим тим не можемо спасти ни један човечији живот. Зар је истнна онај грех првих људи, те се због њега и данас човек рађа у самртним мукама ? Радо би читала какву књигу. Али у такој невољи нема књиге, која би се могла читати. Не може ни да се мисли. Ништа , ништа ! Сва мудрост свију књига пред овим је нишгавило... 16 Јуна. Алилуја ! Долазим из цркве. 0 да могу да ти ту реч отпевам. Ја сам у цркви певала алилуја тако, као да ће онога часа моја душа изаћи пред Господа. Алилуја ! Све је са срећом прошло. Родио се престолонасљедник. Краљица је здрава, краљ срећан , цео свет је леп, а над њиме плаво иебо на коме нема ни мајмањег облачка. Хвала Богу те сам се спасла оне ужасне опасности, Ко зна можда је у ствари није ни било^ већ сам је само \образила. .Та сигурно не разумем дворске обичаје и изразе највишег благовољења , ја све то гледам неуким очима намастпрске питомице. Је ли да је тако? Као да те