Otadžbina

II А ПРЕСТОЛУ

537

гледам како ми се пз гласа смејеш, а у твојим обрашчићима оне две јамице. Љубим те срце моје ! Ах, све је добро, поштено, срећно и За што не умем да конпонишем? Сад би наппсала највеличанственију музику. Моја је душа сада мутави Бетховен ! 18 Јуна Једна сељанка из наших планпна постала је дојкиња престолонасл.едникова. По жељи краљевој била сам отншла к њој. Стајалл сам крај прпнчеве колевке , кад уђе крал>. Он ми пришану. — Међер је истина да поред дечије колевке увек стојн по један анђео ! За тим спусти своју руку на моју која беше на ивици од колевке. Крал> оде. А сад, помисли шта се после догодило. Сел,анка, свежа и весела жена са паметним плавим очима, крупна и груба, али потпунз сел^ачка лепотнца, спрам које сам ја била љубазна само да не тужи много за кућом, та сел>анка ни пет ни девет већ ми опорим речима каза: да ја с краљем љубавно намигујемо једно другом, да ја хоћу да наведем краља на браколомство! Еми ! Правд си ми ти увек говорила да ја народ увек идеалишем, да је он бар толико исто покварен као и велики свег , само што није зауздан уздом образованости. Алп — Шта се мене тиче та сељанка ? Она спада у намештај. Нпје, није ! Она је добра и паметна жена. Она ме је одмах молила за опроштење за свој безобразлук. Ја је ипак волим. За цело, волим је. 25 Јуна. Крал> ме предусрета са пуно доброте. Јуче ми је узгред казао: