Otadžbina

540

ИЗ ЈАКВИНТЕ

прилика. Она је морала опазити на моме лицу како је жалим, па је била спрам мене врло милостива ; са мном је највише говорила. Хоће да заједно јашимо. Светковина је бпла велпчаиствена. У цркви сам имала белу моаре-хаљину, вео утврђе па коаФири; за гала-ручком водио ме је крал>ев коморник барон Шенинг, јер овде држе да сам ја поетска природа . па за то је коморник који је и сам стихотворац, и којп ми је поклонио једну збирку својих песама (ти их знаш, он је своја узвшпеиа осећаша исказао сељачким дијалектом) увек око мене, а за ручком је говорио све саме глупости — али ја сам нешто друго хтела рећи, да, за ручком имала сам морскозелену свилону хаљину изрезану четвртасто а 1а МасЈоппа. Свп мп рекоше да сам лепо изгледала, а и ја мислим да јесам. ( Н аставиие сб). ИЗ ЈАКВИНТЕ (Одломак из трагетије) У^РАГУТИНА Ј. (/ГлИЈЋА Чин III сцена 1. — 11ол>е иред замком војводе СЈвФана. Из даљиие се чују звуци труба. Долазе: Крал. Владимир, Доброслав, војводе Мирко и Мргуд, Јаквинта, Ратко и Ненад са осталом свитом. В^алимир. Нек буде као што сам решио ! Пре пего тто се борба крвава На овом пол.у данас развије Ја хоћу с њима да покугпам мир. Пек преговорач трубом објави Да преговоре хоћу само сад ! Доброс^ав. Зар преговоре са бунтовпиком ? Тим већу важност њему дајемо ! Са врха нашег, краљу, подпожја Зар тако срамно да се спуштамо ? О, то би био диван подсмех тек,