Otadžbina

ИЗ ЈАКВИНТЕ

На праведну ти прошлу пресуду ! Ко частан борац, ко брат више још Ја се противим таквом решењу ! Ненад. 0 светли краљу, таквмм мислима Осудио си нашу сведоџбу! Певери такву указати част, Над нами то је стрзшна пресуда ! В^ладимир. Разлоге ваше знадем штовати Ал' оно беше стари војвода, Који је својом часном услугом Држави нашој ко штит служио ! Иа онда, ко зна, таквом осудом, Заједно с вами тражећ' истину, Нисмо ли можда погрешили ми ? Ко зна какви беху узроци, Што га из замка онда водише ! Ко знаде нисмо л' у заблуди ми ? Па таквом мишљу, славна господо, Умекиан, то сам данас решио. Доброс*дав. Бунтовпик шта би гада мислио У охолости лажнога поноса Мудрости твоје ову доброту Другачије ће разумети он, За страшљивост ће ово сматрати ! Мир^о. Ја мислим, да тзј корак мудрости Дубоког ума снагу казује ; 0 решењем таквим краља нашега СтеФана ћемо натраг вратити Мргуд. 0 светли крал<у ! Живота мога прошлост минула За верност моју јасно говори, А косе ове седом искуству, Дозволи краљу да ти прозбори : То што си данас мудро решио Племена наших часни главари Са хвалом ће ти разноснти свуд ! В«ладимир. Мој стари друже ! Искреност твога оштрог прекора Влддимир је осетио већ. На очинском ти хвала савету,