Otadžbina

54'.

И 3 .1 А К В И 11 Т Е

Виадимир. Ох како тишти! — Камо Мргуда ? Ни Мирка овде више невидим ? Мир^О и Мргуд. Шта заповеда краљ ? В«ладимир. Ето видесте На савете оам ваше пазио Па гата добисмо ? Рану крваву Велегу вечну мојој доброти ! Није ли тако ? Мргуд. О светла круно ! В«ладимир. Доста Мргуде! Краљ је чинио што је требало А сад остало вама остављам. Мир^о. Животом нашим круну крал>еву Од напасти ћемо дрске бранити ! Виадимир. Хвала војводо !. Хајдемо, стрина I.. Сад напред само ! Журте господо Нек труба нашпх звуци убојни, Мелемом буду мојим ранама; Нободу чекам ! Стрина, хајдемо, Малаксао сам ! (Т)длазе сви осим ; Мирка и Мргуда). Мир^о. Хајдемо и ми ! Победа ил' гроб иште верност то ! Мргуд. Ма разум срда друго казује ! Ал' хајде већ ! Испред судбине Нисмо ли само луда играчка! Мач смо истргли, то је довол>но; На брага, друга ил' на злотвора ? Ко за то пита ! Хајдмо војводо Под оклопом се срце не види, Бар оно за сад мора ћутати ! ■ (оДУ)Појава IV. — Убојна вика и усклицавање чује се. Доброслав са једном гомилом властела и војске долази. Доброс^аав. Зар нема пута да их измамим Из рупа одкуд мучки гађају ?! Срамота грдна, лудо гинути Против зидина борећи се тек!