Otadžbina

ИЗ ЈАКВИНТе

543

остати ? Чиме јемчите да ће краљ од Доброслава војводство олузети и вратити га СтеФану заједно са добрима, која му уз то припадају. Ратцо. Хо, хо ! Ово је оно, штз се зове крупно одговарати. Та овај се , тако ми властелетва витешки понаша ! Неиад. Томе сам се и надао . Али гле, краљ, са војводама, прелази своме ореговорачу, ш га ће сад ? Глис краљевог преговорача. Зар бунтовнику није доста, кад му краљ живот опрашта ? У име његово питам вас хоћете ли се предати ?! Глас Стефановог иреговорача Ха, ха I Ти си међер добар шаљивчина ? Гле ево ти одговор ова стрела ! (Чује се грохотан смеј са седема. Трубе на узбунуЈ. Неиад. Шта је сад ?! Војводе се склопише око краља: ха! Краљев коњ посрну ! Крал> је пао ! Ратко говори, је л' истина што ми очи виде ?! Рат^о. Та имаш право ! Оне шаљивчине што се тако грохотом смеју , о.дговарају врло брзо ! Чуј само како ускликују ! Ненад. Диван почетак ! Краљ преговорач долазн из гостију! Тако му и треба ? (с подсмехом). Хоћеш преговоре добри краљу ?! Појава III. (Додави Јаквинта придржавајући раљеног краља Владимира. Мирко, Мргуд и неколико иратилаца). Јак.виита. Још мало краљу, ту си заклоњен ! Проклете стреле танка оштрица Орцу је хтела, ал' не погоди ! Витезу хвала што Је претече Те грудма својим тебе заклоии ! В^адимир. Анђео стрииа, то је анђео Што испред мене самрт уклони ! О како беху светли тренутци Када ме својим крилма заклони ! Ратцо, (за себе). Анћео тамо, ал' ту ђаво сам У руке те је своје примио !