Otadžbina

0ргани8ми и аноргани

549

за собом сложеније Функције и компликованији облик. И на најнижем ступњу тако богато диференциранога органскога света наилазимо често на тако просте облике, који по својој простоти и у саставу и у облику ни најмање нису далеко од анорганана изостали Сравњујућч органске облике са анорганскима примећ-ујемо пре свега да нам се облици обе групе природних тела јављају обично као једна стално обележена од свију страна затворена просторна јединица , као самостална индивидуа. Овде морамо одма напоменути да ово није константно и за анорганска тела, јер нам се у врло много случајева мртва материја јавља без икакве индивидуалне Форме. Ово особито важм за већину гасова или тако зване еластичне течности. То би се исто могло узети да је случај и код капљичаво-течних тела ако не ћемо да ону једну капл^ицу, која, налазећи се у таквој течности с којом се никако не меша, кохезијом својих молекнла задржава једну извесну Форму , да узмемо за самосталну индивидуу. Па чак и многи стални аноргани. појављују се често у неиндивидуалисаној Форми , као „аморФна» неправилна те.ча и т. д Праве и савршене анорганске индивидуе можемо узети да су само пристали , који су још изодавна од других природњака, а нарочито од Швана у овом погледу испитивани и са органским индивидуама сравњивани. Међу тим ваља нам обратити пажњу и на оне прелазне облике, што постоје између савршено аморфних и чисто нристалисаних тела а познати оу под именом кристалојидни облици. Код чисто аморФних аноргана атоми или молекили са свим су просто агрерирани и наслагали су се једни за друге без икаквог одређеног закона, док међу тим код кристалиода видимо да је оно наслагање и свезивање молекила било по неком извесном закону, али то наслагање није још, као што је код сваког правог кристала, достигло онај стрпањ савршености Отаџвина XI. 44. 36