Otadžbina

ОРГЛНВЗМИ И АНОРГлни

да може образовати симвтрични или регуларни аризмоидни облик, т. ј. такак облик, који Г,и био ограничен правим линијама, равним пљоснима и сталним, непроменљивим угловима и рогл^евима. При сравњивању кристала, као најиеНма развијених анорганских идивидуа, са органским идивидуама мислило се увек да су кристали скроз хомогени, сасма једнолики и из молекила једне и исте врсте саставл.ени , а међу тим органске индивидуе по унутрашњости својој биле су хетерогене, из неједнаких делова саставл^енв осим т.ога опет сложене из таквих молекила, који не само да су различни, него су често и из грубљих делова састављени. Према овом саставу органскога тела из диФерентних делова, из органа, или из идивидуа различитога реда основаћемо у четвртој књизи оргаиске морФологије засебну науку о структури органскога тела или тако звану тектологију. П ако на први поглед изгледа да је ова разлика од врло великога значаја , опет за то имамо да наведемо против њене опште важности. Прво кристали у самој ствари нису у њиховој унутрашњости онако једнолики нли хомогени као што се обично мисли , јер и ако је хемијска природа њихових молекила , њихов састав из атома, једнолика, опет за то не може ово важити и за начин њиховог сједчњења и наслагања. Шта више овај је начин наслагања, сходно разним основима кристала, у разним правцима доиста и различан. И управ ова унутрашња неједнакост, ова различна кохезија молекила у различитим правцима и јесте баш од одсечног уплива при постајању спољашње Форме кристала. Осим тога она 'ја узрок и оној листастој грађи у унутрагањости кристала , његовом саставу из више различитих слојева о разним степенима кохезије, тако званим листастим пролазихма, који се у свима могућим правцима укрштају и пресецају. На послетку она је узрок и оном различитом