Otadžbina

560

ОРГАНИЗМИ И АНОРГАНИ

стално-течном агрегатном стању или имбпбицији. Али сад настаје иитање, да ли се и сви они чудновати покрети материје, које ми једним именом «живот" зовемо, могу објаснити само из ове сложене конституције органске материје и из имбибицијоне способности нјИхових облика. У току овога трудићемо се да докажемо да је запста тако, и да су сви појави живота без разлике онако исто неизбежна, нужна последица моделисане органске матермје, као го^ што и свака Физичка особина свакога кристала без разлике зависи цигло само од његова облика п материјалног склопа. Ми смо већ на једном месту показали за што се отресамо телеолошког и виталистичког гледишта на организме а осим тога изнели смо и разлоге из којих се механичка и каузална. метода мора сматрати као једина ирав а, истинита научењачка метода. Слажући се овако потпуно са свима правим основним гледиштима целе данашње новије Физиологије, било би можда сувишно да опширније говоримо о овом првом и најважнијем бијолошком закону. Но мп смо осим тога у неколико још и прИморани да се примимо овога начина тумачења појава живота због многих настраних и опште раснрострт[1Х погрењних мишлења , која и данас све једнако владају како у органској морфологији тако и у спекулативној философији . Све ове виталистичке заблуде ретко се где могу наћи у тако очигледиој и отвореној протионости према свој осталој природној науци, као што је случај са назорима Л. Агасица који све појаве живота гледа као неписредне изливе самога творца , и ретко да се игде могу још наћи такве несугласности са сваким разумним и хармочним сматрањем природе, као што је то са по све нејасним и побрканим тесријама Рајхерта који све појаве живота сматра као дело неког „систематског основног карактера» органског стварања. Кад су «животна сила.», «животни принцип», и т. д. са свим