Otadžbina

огглнизми И АНОРГАНИ

563

извеснпм околностима (топлота, електрицитет и т. д.) кристалише. Дакле још при првом постанку кристала, у самом моменту нрелажења материје пз течнога у сгално сташе, околни молекили ступали су један другом по неком извесном закону, који лежи цигло у простим односима привлачења и одбијања молекила оне материје што кристалише. Ови закони нама су исто онако непознатни и загонетни, као што нам је загонетан и тајанствен сам закон првог постанка живе материје из мртве. »Спонтани« постанак најпростијег оргаинзма, као што су монере, из мртве или анорганске течности, јесте један особени облик ОепегаНо аедтуоса, који је познат нод именом аутогонија п о којој ћемо мало доцније опширнпје говорити. За сада ћемо само толпко приметити, да нам је овај процес по њсговој самој унутрашњости у ствари не мање, а ли такођв и не више загонетан и тајанствен, него што је спонтано посгајање једнога анорганског кристала из анорганске течности. Ми не знамо за што једна иста анорганска течност, под упливом готово једних истих уплива, даје кристале, који се по взличини, броју и облику знатно један од другога разликују. Али ми и опет за то не сумњамо, да су извесни стварни одношаји дате и околне материје, извесни нама непознати услови у односима привлачења и одбијања исте материје, најглавнији узроци, који управл>ају и одређују при постанку кристала његовом индивидуалном Формом. Уараво тако св исто понаша у овом погледу и прво постајање најпростијег хомогеног организма, аутогонија једне монере у некој тачности, која у себи садржи, растворне све елементе њене материје у другим једињењима (упљена киселина, амонијак) и у којој се сви за аутогонију нужни услови находе, Ми не знамо за што овде само известан број атома угљеника, кисеоника, всдоника и азота ступа у извесној количини правеКи једну пласгичну материју, једно беланчевинасто