Otadžbina

562

ОРГАНИЗМИ II АНОРГАНИ

низама са неким молекиларним кретањима код аноргана нарочито код кристала , излази нам одма на првом мвсту појава растења која подједнако важи како за јед чу тако и за другу групу природних тела. Сами појави растења код органских и анорганскнх индмвндуа поређени су још одавна и то са доста добрим резултатом. И доиста ово је поређење најзгоднијја тачка са које можемо поћи при овом нашем задатку. Нојава растења код свију природних тела огледа се поглавито у томе. што се индмвидуа почиње у простору ширити а у маси повећавати сопственом својом способношћу да прима с поља сићушне делиће и да их употреби на своју корист. Код кристалних индивидуа своде се како њихово растење тако и њихов први иостанак на онај општи елементарни закон привлачења и одбијања молекила једне хомогене материје. Да може међутим овај закон потпуно дејствовати неопходно је нужно течно агрегатно стање (или у виду раствора или као топионмца). Ајде сада прво да проучимо мостанак једног кристала. Једно извесно једињење, рецимо кухињска со или какав хемијски елеменат н. пр. сумпор, налази се у течном агрегатном стању, у коме је, као што знамо, кохезија молекила у равности са експанзивном снагом етерских атома. Да сад ово тело може прећи у стално агрегатно стање, то ће рећи да може кристалисати, нужно је или да раствор буде пресићен или да се истопљена маеа олади, Овим начином образоваће се једна или виш® средсредних тачака, око којих ће кохезија оближњих молекила имати превагу над експанзивном снагом етерских атома и тако на послетку постати једноставно тело. 06лик овог првог сићушног сталног тела , које ће сада дејствовати као кристално јадро на околну течност,већ је унапред законом одређен , он је већ основни облик кристалног система, по ком свагда извесна материја под