Otadžbina

ОРГАНИЗМИ И аноргани

565

Али иам међу тим овде наља приметити, да је ис тина у самој основи појава растења код кристала и праорганизма једна иста, и да су како код једних тако и код других само просги атракцијони одношаји материјалних молекила, који ново поставшем, сталном средсредном телу додају нове материје из околне течности: али да су ме1)у тим с друге стране опет различности у агрегатним стањима главни узрок различитом растењу органских и анорганских индивидуа, које нам потпуно осветљавају ове оне дкФеренце што се рађају, у току дал.ег растења. између ових двеју индпвидуа. Ова врло важна разлика између кристала и монера најбоље се огледа у томе, што при првом оснивању кристала (кристално једро) и органска материја одма прелази непосредно из гечнога у савршено стално агрегатно стање, док међу тим при првом постанку монера органска материја не прелази одма неиосрсдно из твчнога у стално, него у стално-течно агрегатно стање. Кад при кристалисању, као што се то често догађа, и вода (тако звана крисгална вода) из околнога раствора у стално тело пређе, онда она није с тим телом хемијски везана и не шкоди ни мало сталном агрегатном стању. Међу тим кад аутогонијом из једне течности једна монера постане па при томо за собом и воду повуче, онда она не прелази у стално агрегатно стан.е, као што бива са хемијски везаном кристалном водом, него она остаје и даље у течном стању, и својим чудним сједињавањем са органском материјом, која би иначе у стало агрегатно стање прешла, условљава оно особено имбибицијоно стање беструктурних празкивотиња по томе и ону вечиту нокретљивост унутраш ^Бих састојака, које је међу тим (инбибиц. стање) један од првих услова свима осталим покретима развића самога организма. Ако сад на страну оставимо ову разлику у агрегатним стањима код органских и анорганских индивидуа, наћи Отаџвина XI, 44. 37